toggle menu Frikom
Srpski
Toggle search

Sladoled na dvorovima širom sveta

Sladoled na dvorovima širom sveta

Sladoled na dvorovima širom sveta

Dok uživate u kraljevskom ukusu novih King sladoleda, pročitajte neke od najzanimljivijih činjenica o ovoj hladnoj poslastici koja je stigla na francuski i italijanski dvor, a veliki ljubitelj bio je i naš kralj Milan Obrenović.

PRIČA O ČUDU SLAĐEM OD KINESKOG ZIDA

Priča o sladoledu, ledenoj poslastici u kojoj uživaju mnogi, datira u davnu prošlost i kao i brojni veliki pronalasci vezuje se za Kinu. Baš kao o kineskom zidu, o sladoledu i njegovom receptu prepričavaju se brojne legende. Neki od istoričara tvrde da je još 200te godine p.n.e. nastao prvi recept za ovu poslasticu. Specijalitet u kojem su uživali plemići pravio se od mleka i pirinča i najsličniji je bio današnjem sutlijašu. Za sladoled ga je vezivao sam način posluživanja. Pirinač u mleku se uznosio na sneg, hladio i služio po dvorovima, u njemu su uživali plemići i smatrao se odrazom luksuza.

OSVOJIO JE SRCA VELIKIH IMPERATORA

Druga zanimljiva priča dolazi sa dvora Aleksandra Velikog. Jedna od najuspešnijih vojska sveta častila se pred veliku bitku poslasticom sličnom sladoledu, napravljenom od mešavine sitnih komada leda i šećera, dok je imperator uživao u ledu koji je prelivao medom.

Da ni cara Nerona ova poslastica nije ostavila ravnodušnim svedoči priča o desetinama robova koji su slati u planine da prikupljaju sneg i led, koje je kasnije Neron mešao sa voćem i voćnim sokovima. Prepričava se da je obožavao ovu poslasticu i služio je samo odabranim gostima.

CIAO GELATO!

Mnogo godina kasnije, iz Rima se selimo u zemlje Bliskog istoka i još jednu priču koja je važna u istoriji sladoleda. Slatki sneg, kako su ga krstili Arapi, bio je preteča sladoleda i nalik današnjem šerbetu. Kulturne i robne razmene, zamršeni putevi trgovine, putešestvija Marka Pola po svetu i naša omiljena poslastica našla je svoj put do Italije, zagolicala nepca Sicilijanaca i dobila novu formu i ukus. Hladnom slatkišu dodato je voće, šećer i mleko i ubrzo je postao omiljeni desert bogataša. Ipak, savremeni sladoled zvanično je rođen u Firenci tek u 16. veku kada su prvi put upotrebljeni mleko, pavlaka i jaja.

Danas, nedaleko od Bolonje, u malom gradići Anzola dell’Emilia postoji Univerzitet sladoleda, koji je otvorila fabrika Caprigiani poznata po izumu prve mašine za sladoled, a na kojem studenti zalaze u tajne pravljenja ove poslastice.

Katarina Mediči, Aleksandar Veliki, Milan Obrenović... svi oni su uživali u sladoledu

OD DVORSKIH KULISA DO DOMOVA GRAĐANA

Da su se sladoledom osvajale zemlje, al i srca vladara svedoči priča o Katarini Mediči, francuskoj vladarki koja je na dvor Henrija II donela recept za sladoled. Širom Francuske, u elitnim krugovima, kolale su priče o magičnoj poslastici, ali recept niko nije znao sem same vladarke. Njena moć ležala je u tajanstvenosti.

Mnogo godina kasnije, Procole, mala poslastičarnica u Parizu, ponudila je hladnu poslasticu spravljenju od mleka, pavlake, maslaca i jaja. Uprkos tome, zbog teškoće čuvanja (led je vađen iz reka i stavljan u velike lonce, dodavana mu je so i izolovan slamom, a u sredini leda nalazila se krema od sladoleda), sladoled je rezervisan samo za posebne prilike i elitu. Tek 1846. Nensi Džonson je konstruisala prvu mašinu za pravljenje sladoleda, a ubrzo potom Jakov Fusel od ovoga napravio unosan biznis. Kao trgovac mlekom, uvideo je da je tržište nestabilno i da mu je ostajalo puno mleka i mlečnih proizvoda koji su se brzo kvarili. Dosetio se da mleku doda jaja, šećer i napravio sladoled od koga je zaradio ogroman novac. Sa industrijskom revolucijom i izumom industrijskog hlađenja počinje uspon sladoleda i on nalazi put do građana. Priča o prvom sladoledu u kornetu vezuje se za 1904. godinu. i slučajnost, kao što to obično i biva sa velikim pronalascima. Nakon što je prodavcu nestalo kartonskih šolja u koje je stavljao sladoled, od svog kolege pozajmio je  vafle, umotao ih u oblik sličan kornetu i servirao sladoled. Nakon ovoga izuma, sladoled postaje planetarno popularan.

SRPSKA KRALJEVKA POSLASTICA

Nakon putovanja po svetu, vreme je da zavirimo i u sopstveno dvorište. Uz čuvenu priču da se na srpskim dvorovima jelo zlatnom kašikom, jednako važna je i priča o hedonizmu Milana Obrenovića. Veliki ljubitelj dobre hrane i pića, za poslasticu je rado birao sladoled. Ali, kao i brojni vladari pre njega, susreo se sa problemom održavanja sladoleda, jer frižidera nije bilo. Alternativno rešenje našli su na 10 metara ispod zemlje, na lokaciji Botaničke bašte. Ledara veličine 50 kvadratnih metara, u srcu Beograda čuvala je sante leda koje su podanici sekli na Dunavu. Na 15 stepeni hladilo se piće i sladoled specijalno pravljen za kraljevsku porodicu.

JOŠ PAR HLADNIH ZANIMLJIVOSTI

1984. godine Ronald Regan je jul proglasio za nacionalni mesec sladoleda, a ovu tradiciju je tek pre par godina prekinuo Barak Obama.

Jedan od najvažnijih sastojaka sladoleda je vazduh, bez kojeg bi se sladoled potpuno zaledio i postao tvrd poput kamena.

U Britaniji je služen prvi sladoled od majčinog mleka.

U poslastičarnicama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima služi se sladoled od mleka kamile sa četiri različita ukusa: karamela, čokolada, datula i šafran.

Vezani članci

Frikom.rs